Prvi put pred sobom imate program putovanja za Istanbul. Gledate u njega, a pitanja počinju da se roje…da li je boravak turista bezbedan, koliko se putuje, koja valuta se koristi u Turskoj, kakav je javni prevoz i milion drugih pitanja i potpitanja.
Na našem Instagram profilu Smitzart smo u stalnom kontaktu sa pratiocima i vrlo često sprovodimo ankete o bitnim pitanjima vezanim za putovanja.
Ovih dana, najčešća su pitanja o Istabulu, što, uzimajući u obzir popularnost, dostupnost i blizinu destinacije uopšte ne čudi. Takodje, jesen, kao i proleće su najatraktivnija godišnja doba za obilazak ovog čarobnog grada, pa najveći broj putnika putuje u tom periodu. Mada, realno, za Istanbul je uvek pravo vreme. 🙂
U redovima koje slede, daćemo odgovore na najčešća pitanja koja nam postavljaju oni koji se spremaju za svoje prvo upoznavanje za Istanbulom.
1. Dužina putovanja do Istanbula, provere na granicama i vizni režim
Ukoliko putujete autobusom, maršruta je Beograd – Niš – Pirot – Dimitrovgrad – Gradina – Kapikule – Istanbul. Srpske turističke agencije najčešće planiraju polazak iz Beograda oko 17 – 18 časova. Naravno, sve zavisi od stanja na putevima i na granicama, ali neki prosek je sledeći: Beograd – Niš – 240 km (oko 2.30 sata), Niš – Pirot – Dimitrovgrad – Gradina – 100 km (oko 1.30 sat vožnje + najčešća polučasovna pauza pred izlazak iz Srbije u restoranu „Happy Star“). Nakon toga sledi prelazak granice. Ono što je bitno da znate jeste da najčešće policija obe zemlje (i Srbije i Bugarske) zahtevaju izlazak iz autobusa. Prosečno vreme prelaska oba granična prelaza je od 1.30 – 2 sata.
Nakon toga sledi vožnja kroz Bugarsku. Dužina puta kroz Bugarsku je 365 km (oko 4 sata vožnje). To je obično noćna vožnja i ukoliko nemate značajnijih poteškoća sa spavanjem u autobusu, najverovatnije ćete ovu trasu prespavati. Putevi su dobri i neće vas ometati u spavanju. Naše turističke agencije obično ne prave pauzu u Bugarskoj, ali ukoliko negde stajete, može vam se desiti da imate problem sa valutama, jer Bugari i dalje koriste bugarski lev i najčešće ne primaju evre. Doduše, agencije imaju već razradjene šeme, pa praktikuju da stanu tamo gde valuta neće da pravi probleme putnicima.
Na granični prelaz Kapikule se obično stiže rano izjutra. Medjutim, i ovde policija obeju država zahteva da svi putnici izadju iz autobusa i prolaskom pored njihovih pultova, overe pasoše. Pored toga, nemojte se iznenaditi, ali turski carinici, ne baš retko, zahtevaju i da autobus prodje kroz rendgen. To ne treba da vas plaši, jer koliko smo mi zaključile, imaju neku šemu po kojoj postupaju kada biraju koji autobus će poslati na rendgen. Šta to praktično znači? To znači da ćete morati sve stvari iz autobusa, uračunavajući i kofere, da izbacite iz autobusa. Nakon toga će autobus otići u posebnu prostoriju u kojoj će boraviti oko pola sata gde će ga oni snimati. Kada završi sa snimanjem i pregledom snimaka, putnicima se omogućava da vrate svoje stvari, udju u autobus i nastave put. No, ukoliko baš vi budete te „sreće“ da vaš autobus pošalju na rendgen, znajte da ćete više vremena provesti na granici, iz prostog razloga što se ova procedura sprovodi pored redovne procedure, pa je potrebno dodatno vreme da se putnici iskrcaju, autobus snimi i putnici (sa svim koferima) ukrcaju.
Ukoliko sa vama u grupi putuje i putnik kome pasoš važi još manje od šest meseci od poslednjeg dana predvidjenog za boravak u Turskoj, računajte na to da ćete sigurno izgubiti još oko sat vremena dok taj putnik lavovski pokušava da se izbori za ulazak u Tursku.
U vezi sa tim, najbitnije je znati da pasoš mora da vam važi još šest meseci od poslednjeg dana kada planirate da napustite Tursku. Ukoliko to nije slučaj, dve su solucije. Jedna je da vas ne prime u Tursku i ostave na granici (pri tom, grupa će nastaviti putovanje), a na vama je da se sami vratite u Srbiju kako znate i umete ili da doplatite dodatnu taksu koju u nekim posebnim slučajevima dozvoljavaju i koju mora da odobri neki šef turske policije. Ovaj prvi slučaj na našim putovanjima nismo imale, ali ovaj drugi jesmo. Zbog jedne putnice sa takvim pasošem, dok je ona raspravljala sa njima i čekala šefa da vidi da li će joj dati odobrenje uz naplatu takse, mi smo proveli dodatnih sat vremena na granici. Nemamo informaciju kolika je ta taksa jer putnica nije želala da nam kaže njen iznos, uglavnom, uspela je da udje u Tursku. Ko nje su bukvalno dani bili u pitanju, pa je to bilo obrazloženje što su joj dopustili ulazak.
Za državljane zemalja koje nisu u Evropskoj uniji, nisu potrebne vize. No, za one zemlje koje jesu u Evropskoj uniji, izmedju ostalih i za gradjane Hrvatske, potrebana je viza (koja po poslednjim informacijama od 15. 10. 2019. god. iznosi 35 dolara). Ovu vizu je moguće kupiti elektronskim putem na sajtu turske ambasade.
Od graničnog prelaza Kapikule i ulaska u Tursku, sledi put od 260 km do Istanbula (oko 3 sata bez pauza, mada agencije obično prave makar jednu polučasovnu pauzu).
U Istanbul se najčešće stigne oko 11 – 12 časova po njihovom, lokalnom, vremenu.
Ukoliko putujete avionom, let od Beograda do Istanbula traje oko 1 sat i 40 minuta.
2. Vremenska zona u Turskoj
Za razliku od najvećeg broja zemalja u kojima se poslednje nedelje marta i oktobra pomeraju časovnici, sa Turskom to nije slučaj. To konkretno znači da u toku letnjeg računanja vremena tj. od marta do oktobra Istanbul ide sat napred u odnosu na Srbiju, a u toku zimskog računanja vremena dva sata ispred. Ovo ćete posebno osetiti u periodu od novembra do marta, kada stignete u Istanbul i pogledate svoj sat, nepromenjen iz Srbije, gde sat otkucava 10 h, a shvatite da je tamo trenutno 12 h.
3. Valuta – moneta u Turskoj
Zvanična valuta Turske je turska lira. Njen kurs poslednjih godina dosta varira. 2018. i 2019. godini kretao oko 6,00 – 6,7 lira za 1 evro. Po poslednjim informacijama koje imamo, iz oktobra 2020. god. kurs je iznosio 9,20 – 9,32 lira za 1 evro.
Turska lira se koristi svuda i teško ćete naći mesta gde ćete moći da plaćate u evrima ili dolarima (mada, ukoliko vam to posebno znači, pitajte, nemate šta da izgubite:) ).
Novac se menja u menjačnicama i njih ima dosta. Nema potrebe da brinete oko činjenice da nećete imati gde da razmenite novac. Naravno, kurs u njima varira, ali ne drastično. Kurs je nepovoljniji u menjačnicama blizu turističkih atrakcija, tako da treba izbegavati menjati novac u njima. Takodje, treba izbegavati menjati novac na Kapali čaršiji, pa i u menjačnicama oko nje iz istog razloga. Mi smo najpovoljniji kurs nalazile na Aksaraju, u blizni metro stanice Jenikapi (Yenikapi). Ukoliko vam neko nudi zamenu deviza na ulici (mada se mi nismo susretale sa tom pojavom), ne morate da iskušavate sreću, jer sve menjačnica funkcioniše kako treba.
Naravno, kurs je još nepovoljniji ukoliko konverziju vršite na stajalištima na putu od granice do Istanbula.
Na najvećem broju mesta na kojima se plaća, postoje čitači kartica, tako da i one mogu biti odlična alternativa za plaćanje. Prolaze i kartice na kojima imate dinarske račune, s tim što, naravno, banka vrši konverziju valuta po svom kursu.
4. Sigurnost i bezbednost u Istanbulu
Ovo je najčešće i prvo pitanje koje nam se postavlja. Tačno je da je Turska muslimanska zemlja, ali daleko od toga da je zaostala zemlja, posebno Istanbul. Istanbul je grad ispred svog vremena. To važi i za sigurnost i bezbednost. Naime, ceo grad je pokriven kamerama i da vam se nešto neprijatno dogodi, policija će vrlo brzo i efikasno delovati. Čak smo čule priče da je dovoljno da u slučaju kada vam prodavac vraća novac i ne želi da vam vrati adekvatan kusur, da je dovoljno da povičete „Police“, da će zahvaljujući kamerama, a i samim Turcima, policija da se stvori brzinom svetlosti na licu mesta.
Dakle, svim Turcima je jako stalo do toga da se gosti osećaju bezbedno i sami će se potruditi da tom osećaju maksimalno doprinesu.
Mi lično, posebno u Istanbulu, nikada nismo imale apsolutno nikakvih neprijatnosti. Na sve turističke atrakcije (https://smitzart.wordpress.com/2019/02/02/top-10-atrakcija-istanbula/) smo išle same i nikakve probleme nismo imale.
5. Turci
Poznato je da se vekovima unazad kod Turaka razvijala jaka kultura trgovanja. I danas, od najranijih dana, roditelji decu odmalena navikavaju na rad. Naravno, počinju sa najmanje složenim poslovima od raznošenja novina, kafe, čaja, prodaje na tezgama, pa do prodaje u prodavnicama, restoranima i sl.
Nesumnjivo je da su zato veliki majstori trgovine. U cilju što bolje prodaje, umeju da budu navalentni i naporni. Ovo posebno važi za ostatak Turske, koji je manje razvijen od Istanbula. U Istanbulu nismo imale veliki broj ovakvih susreta (za razliku od južne Turske).
Što se tiče konverzacije, nećete imati nikakvih problema. Sasvim sigurno ćete se iznenaditi brojem turskih reči koje su vam poznate. Ne treba to da vas začudi jer se procenjuje da se u Srbiji koristi od 5000 – 8000 turskih reči.
Ukoliko baš i ne uspete da razumete sve, u Istanbulu živi dosta ljudi sa naših prostora, tako da se vrlo lako može dogoditi da se susretnete sa nekim od njih ili da neko od njih prolazi pored vas pa pridje da vam pomogne.
Naravno, ukoliko ni to nije opcija, možete se poslužiti engleskim jezikom. Znaju dovoljan fond reči za osnovnu komunikaciju.
6. Oblačenje turista
Kao što smo već napisale, Istanbul je prava svetska metropola i na ulicama možete videti različito obučene ljude. Naravno, jedan deo njihovog stanovništva izuzetno poštuje muslimansku veru, pa se u skladu sa tim i oblače. No, ne očekuju od turista da se na isti način oblače. Dakle, ne morate menjati svoju gardeorbu prilikom posete Istanbulu. Za garderobu koja ne prelazi u vulgarnost, sigurno nećete imati nikakvu neprijatnost.
Ukoliko planirate ulazak u njihove verske objekte, ipak je potrebno ispoštovati najnužnija pravila pristojnog odevanja. Za žene važi pravilo moraju da pokriju glavu maramom i da budu u odeći pristojne dužine, za muškarce da budu u odeći pristojne dužine (nisu dozvoljeni šortsevi i majice bez rukava), uz obavezno izuvanje cipela ispred ulaza i žena i muškaraca.
7. Javni saobraćaj (Istanbul card) u Istanbulu
Ono što nas je od prvog dana fasciniralo u Istanbulu jeste način na koji je organizovan javni saobraćaj. Istanbul je grad kojim svakim danom šeta preko 20 miliona ljudi. Ogroman broj njih koristi upravo javni saobraćaj, a opet, ne oseća se preveliko opterećenje vozila. Pored toga, zbog velikog broja automobila, pešak će brže i lakše od tačke A do tačke B stići javnim prevozom, nego običnim automobilom. Ovo, naravno, važi i za taksi vozila. Prevoz taksijem nije mnogo skup, ali je svakako bitno pre ulaska u vozilo raspitati se za cenu kako na kraju ne bi bilo nesporazuma.
Za korišćenje javnog prevoza gotovo svi koriste Istanbul card (istanbulsku karticu). Ona važi za sve vrste javnog prevoza i radi po principu pri paid kartice. Njena cena je zanemarljiva (trenutno 6 lira na žutim automatima, a 7 lira na kioscima). Da bi je koristili potrebno je „napuniti“ je izvesnom količinom novca. U zavisnosti od toga koliko ćete koristiti javni prevoz uplatite oko 15 – 20 lira, pa ukoliko istrošite uplaćeni novac, doplatićete na bilo kom automatu koji su postavljeni na stanicama. Dobra stvar je što ova kartica važi godinama i u slučaju da vam na njoj preostane neki novac, moći ćete da ga iskoriste sledeći put kada obilazite Istanbul. Dakle, čak je i poželjno ostaviti novac na kartici, kako bi sledeći put što brže mogli da stignete do željene tačke.
Odlična stvar u vezi sa Istanbul card jeste ta što jednu karticu mogu koristi 5 lica, s tim da svako lice mora provući tu karticu kroz čitač. Ukoliko ste u grupi, to prakitčno znači da kada jedan prodje kapiju, karticu preda drugom da je očita i kada on prodje kapiju, preda je sledećem i tako dalje. Nemojte se igrati i pokušavati da preskačete kapije ili radite neke druge ludosti, jer kao što smo napomenule, postoje kamere svuda postavljene, a na mnogim su i službena lica i možete imate velike probleme ukoliko vas uhvate u prekršaju, a to je ono što vam najmanje treba na putovanju.
Preko Istanbul card-a, cena vožnje u oktobru 2020. su bile sledeće: 1 vožnja 3,50 lire, prvi transfer 2,50, drugi transfer 1.90 lira, treći, četvri i peti 1,20 lira i to je mislim trenutno najniža cena javnog saobraćaja u Evropi.
Ono što je, takodje, vrlo bitno da znate, jeste da automati za dopunu kartice primaju samo papirni novac, tako da morate takav da imate prilikom dopune.
Gosti Istanbula od javnog prevoza najčešće koriste metro, tramvaj, uspinjače i brodove. Metro stanice su na pristojnoj razdaljini, pa se mogu lepo kombinovati sa pešačenjem i vožnjom.
Što se tiče tramvaja, onaj koji je u najčešćoj upotrebi jeste travmaj T1. Ova linija tramvaja T1, izmedju ostalih delova Istanbula, prolazi kroz čuvenu Ordu ulicu, koja spaja kvartove Aksaraj, Laleli, Sultanahmet (Aja Sofija, Topkapi, Plava džamija), Gulhane (Arheološki muzej), Sirkedji (Železnička stanica), Eminonu (brodovi za azijsku stranu, Galata most i Egipatski bazar), Karakoj (Galata kula) i Kabataš (gde se preseda za uspinjaču koja vodi do Taksima).
Od metro linija, najpopularnije turistima su M2, koja vodi od Aksaraja do Taksima i Šišlija (gde se nalali tržni centar Cevahir). Linija M1 je korišćena za prevoz sa starog istanbulskog aerodroma do grada. U 2019. god. je najveći broj letova prebačen na novi istanbulski aerodrom, i za sada još uvek nema metro linije, već postoji autobuska linija koja saobraća na relaciji aerodrom – Trg Taksim – aerodrom. Detalje možete pogledati na sajtu https://hava.ist/en/new-timetables . Očekuje se da će metro linija koja spaja novi aerodrom sa centrom grada biti završena 2020. god.
Sa evropske na azijsku stranu Istanbula se može stići brodovima. Oni koji su odseli u starom, evropskom delu Istanbula koriste brodove koji voze iz luke Eminonu ili Karakoj do luke Uskudar ili Kadikoj na azijskoj strani. Vožnja traje oko 15-20 minuta. Na brodovima se prodaju grickalice i pića, tako da nećete biti ni gladni ni žedni. Takodje, na ovim brodovima ima WC-a (ali nisu baš u sjajnom stanju). Cena vožnje u jednom pravcu u oktobru 2020. godine je iznosila 3,65 turske lire.
Do azijske strane možete doći i koristeći podzemnu (i podvodnu) brzu železnicu linije Marmaraj (na koju se možete ukrcati na stanici Jenikapi). Za turiste je najpogodnije da izadju na prvu stanicu na azijskoj strani – Uskudar. Takodje, do azijske strane je moguće doći i autobusima, ili kombinacijom tramvaja i autobusa, ali je to najsporija varijanta.
8. Ulice Istanbula
Kao što smo već napomenule, Istanbul je ogroman grad, grad na dva kontinenta. Ima odličnu saobraćajnu infrastrukturu, tako da ćete se prvi put sasvim sigurno iznenaditi kvalitetom i dužnom puteva u Istanbulu. No, ono što neki naši gradjani, sećajući se nekog dosta ranije perioda kada su boravili u Turskoj, često pitaju jeste: „jel´ je i dalje onako prljav grad?!“.
Ono što možemo da vam kažemo, da je uzimajući u obzir broj ljudi koji korača njegovim ulicama svakog dana, grad perfektno čist. Vrlo često ćete na ulicama videti čistače koji čiste ulice, prikupljaju i izbacuju djubre, peru ulice i rade sve što je potrebno da bi ovaj grad izgledao i više nego pristojno po pitanju čistoće.
9. Cene hrane i pića u Istanbulu
Što se tiče hrane i pića, Istanbul je medju Balkancima poznat kao „gastro raj“! 🙂 Kuhinje su vrlo slične (što je sasvim prirodna stvar, uzimajući u obzir isprepletanu zajedničku prošlost), izbor hrane bezgraničan, a cene su i više nego povoljne. Takodje, ono što je karakteristika Istanbula (i Turske generalno), jeste da hrane ima bukvalno na svakom koraku. Dakle, bez ikakvih problema možete gladni krenuti iz hotela, jer kada god da odlučite da jedete, hrana će vam biti na dohvat ruke.
Alkohol treba izbegavati jer su njegove cene više u odnosu na cene ostalih pića, ali će vam zato čajevi, kafe i sveže cedjeni sokovi biti dostupni na ulicama kada god poželite.
Na našem blogu smo pisale o karakteristikama turske kuhinje https://smitzart.wordpress.com/2019/02/10/turska-kuhinja-sta-i-gde-jesti/, dok na blogu https://smitzart.wordpress.com/2019/02/14/najlepsi-ukusi-turske/ možete pročitati šta vam preporučujemo da probate u Istanbulu.
10. Smeštaj u hotelima u Istanbulu
Turističke agencije Balkana svoje putnike smeštaju najčešće u starom delu Istanbulu, u kvartovima Aksaraj, Laleli, Sultanahmet. Ovo su odlične lokacije za obilazak grada jer se nalaze na maksimalno pola sata pešačenja do glavnih turističkih atrakcija na Sultanahmetu, a pored toga, dobro su saobraćajno povezane (pre svega tramvajskom linijom T1). Ovde se nalaze brojni hoteli, koje će prosečne turiste apsolutno da zadovolje.
Mi smo do sada boravile u hotelima sa 2*,3* i 4* i ni na jedan nismo imale veće zamerke. Svi su imali udobne krevete i jastuke, adekvatno grejanje/hladjenje, toplu vodu i sve ono što je potrebno prosečnom turisti koji 15 sati provede na ulicama Istanbula. Normalno, nešto je veći luksuz i veći izbor hrane za doručak u hotelima sa 4*, ali ništa što bi ga u drugim bitnim stvarima izdvojio u odnosu na one sa 2* ili 3*.
Što se tiče interneta i wi-fi konekcije, u svim hotelima ju je bilo i mogle smo da je koristimo bez dodatnih troškova. Potrebno je samo da na recepciji hotela potražite šifre za wi-fi.
Kada ste van hotela, uz traženje šifre, moguće je koristiti wi-fi u najvećem broju restorana i kafića, a otključana wi-fi je dostupna i u nekim radnjama (posebno većim).
Ukoliko baš želite internet uvek sa sobom, mogu se naći preporuke za Turkcell, ali se korisnici žale na cenu ove kartice (koja je oko 20 evra), kao i na izvesna pravila oko dnevnog korišćenja interneta, tako da pre kupovine, proverite šta dobijate kupovinom njihovih kartica.
Potrudile smo da damo odgovore na pitanja koja se ubedljivo najčešće postavljaju pratioci, prijatelji, poznanici kada se pripremaju na prvo putovanje u Istanbul. Da li postoji još neko pitanje na koje želite odgovor?
Smitzart 
Fantastican text . Odlicne informacije. Hvala Vam mnogo.
Imam jedno pitanje.. da li se sjecate konkretno ime broda ilu rute kojon ste plovili? Jako mi se dopalo. Ja kad sam isla ( prvi i jedini put) trajalo je oko sat i po ali npr.nismo islu skroz dike do rimske kule. Samo do Ortokoy dzamije i nazad. Ova Vasa tura mi je ljepsa pa bih da znam za sledeci put. Hvala Vam 😊
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hvala puno na divnim rečima! Mi smo išle kompanijom Turyol nekoliko puta i uvek je bila ova ruta (naziv ture Bogaz tour, standardan ☺️). Imate na postavljen i video link, pa možete videti i kako tačno doći do njihove luke https://youtu.be/gcCTdkHl2wY. Vožnja traje sat i po vremena i brod je vozio do Rumeli Hisara, pa se tu okretao nazad i kretao duž azijske strane.
Sviđa mi seSviđa mi se
Bravo
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hvala puno!
Sviđa mi seSviđa mi se