Prva asocijacija svakom stanovniku planete na pomen Moskva sasvim sigurno je Kremlj. Kremlj je izuzetno bitno mesto nastanka ruske države. Sama reč Kremlj znači tvrdjava, zato ne budite iznenadjeni ako u još nekom gradu bivšeg SSSR-a ili delu Moskve čujete za Kremlj. Čak u samoj Moskvi postoji još jedan Kremlj u delu grada Izmailovo. Moskovski kremlj je prva teritorija koju su prastanovnici Moskve počeli da naseljavaju. Moskva je najpre počela da se razvija unutar zidova Kremlja oko poseda tadašnjih knezova. Kada su njegovi kapaciteti postali mali, počeo je da se razvija i izvan zidina. Na sadašnjem Crvenom trgu, dugo je bila pijaca i on je služio za okupljanje naroda, za proslavljanje praznika, za egzekucije i sl. Takodje, istorijski izvori navode da je prvo pleme koje je živelo na ovom prostoru bilo slovensko, pleme Vjatič i da je ono medju prvima primilo hrišćanstvo. Zbog odličnog geografskog položaja, na račvanju reke Moskve i Negline i otvaranja novih trgovinskih puteva, moskovski Kremlj se razvio i kao trgovinski centar. Naravno, tamo gde cveta trgovina, raste i društvena i politička moć. Tokom više od osam vekova svog postojanja, Kremlj je menjao svoj izgled, pa se tako njegova istorija deli na tri epohe: srednjovekovni Kremlj, italijanski Kremlj i moderni Kremlj.
Najveći procvat je dostigao u 14. i 15. veku, kada je bio sedište ruskog cara. Iako je najveća razaranja doživeo za vreme Naoplenovih osvajanja i za vreme Drugog svetskog rata od fašističkog bombardovanja, uspešno je obnovljen. U periodu od 1918. – 1955. god, služio je isključivo kao politički centar i sedište Sovjetske vlade, tako da je bio zatvoren za posete.
U početku su zidine bile napravljene od drveta po nalogu tadašnjeg kneza Dolgorugina. Zbog lake zapaljivosti, kasnije su izgradjene krečnjačke – bele za vreme vladavine Dmitrija Donskog, a sadašnji izgled dobijaju za vreme Ivana Velikog, po konstrukciji italijanskih majstora „frjazina“. Ukupna dužina sadašnjih kremaljskih zidina iznosi 2235 m, oni se završvaju sa 1045 zubaca visokih 2 – 2,5 metara sa uzanim puškarnicama. Sadašnji bedemi su izgradjeni u 15. veku. Duž zidina Kremlja uzdignuto je 20 kula, a samo četiri od njih su ulazno/izlazne kapije. Najčuvenija je Spaska kula, za koje se veruje da ima magične moći jer je nekoliko puta spasila Moskvu od napada raznih neprijatelja. Spaska kula je izgradjena u 16. i 17. veku i služila za prolaz ceremonijalnih povorki patrijarha i cara. Na njoj se nalazi pozlaćeni sat, koji se oglašava na svaka tri sata.
Danas Kremlj predstavlja jedan od centara svetske političke moći u kojoj se nalazi rezidencija predsednika Ruske federacije, kao i zgrada Senata. Iako se koristi u državničke i političke svrhe, Rusi su omogućili svim zainteresovanim putnicima, turistima i posetiocima da zavire u jedan deo nasledja, bogatstva i moći Rusije.
Od 1990. god, Kremlj se zajedno sa Crvenim trgom nalazi na UNESCO-voj listi svetske baštine.
Kako najbolje organizovati obilazak Kremlja?
U vezi obilaska Kremlja, mnogi turisti, a i turističke agencije ne znaju vrlo važnu informaciju, a to je da je Kremlj zatvoren za turiste četvrtkom. Dakle, ukoliko želite da dok ste u Moskvi obidjete Kremlj, prvo što morate pri planiranju puta da uradite jeste da pogledate kalendar. U programu naše agencije, obilazak Kremlja je bio planiran baš za četvrtak. Odmah smo znale da će agencija ili korigovati program po Moskvi ili neće ni da organizuje fakultativu za Kremlj, te smo zato sve same organizovale. Srećom po ostale putnike, agencija je izrotirala program po Moskvi i omogućila im obilazak Kremlja. Agencija im je ponudila fakultativu obilaska Oružane palate i crkava uz pratnju lokalnog vodiča na srpskom jeziku za 55 evra. Mi smo sprovodile naš, solo, program. Dakle, sredu smo iskoristile za obilazak Kremlja. Karte nismo kupovale preko neta, mada ćete na mnogim forumima pročitati da se to preporučuje. No, važno je da znate da i kada se kupe karte preko neta, karte moraju fizički da se preuzmu u Turističkom informativnom centru, tako da nema neke uštede vremena, osim garancije da ćete ući tog dana kada želite. Plašile smo se kakve će nas gužve za kupovinu karata dočekati, kao i to da li ćemo uspeti da nadjemo karte za taj dan, ali, baš smo imale sreće. Sve je bilo završeno za 20-tak minuta.
Turistički informativni centar u Aleksandrovskom parku radi od 9 – 17 časova, a kapije Kremlja se otvaraju od 10 časova. Kako bi osigurali svoje mesto za ulazak, ako niste karte rezervisali preko neta, najbolje je da odete ujutru, kada se otvori prodaja karata. U Turističkom centru, postoje ekrani sa informacijama o broju preostalih karata za taj dan i slobodne satnice za obilazak. Mi smo i tu imale sreće, jer iako smo došli neki minut pre 10 časova i dalje su prodavali karte za ulazak u 10 h, tako da nismo gubile vreme.
Za obilazak Kremlja se prodaju tri ulaznice – ulaznica za Oružanu palatu, Dijamantski fundus/fond i crkve koje se nalaze unutar kompleksa. Svaka ulaznica se posebno kupuje i svaka ima naznačeno vreme ulaska. Prodavci karata su nam pričali da naznačeno vreme i nije tako bitno. Medjutim, za ulazak u Dijamantski fundus i nije bilo tako. Cene ulaznica kada smo mi bile iznosile su po 500 rubalja za obilazak Dijamantskog fundusa/fonda i crkava i 700 rubalja za obilazak Oružane palate. Sve zajedno 1700 rubalja, što je u momentu kada smo mi bile iznosilo oko 25 evra ukupno. Po našem planu, odlučile smo da prvo obidjemo Oružanu palatu, Dijamanski fundus, pa crkve. Iako se Dijamantski fundus nalazi unutar zgrade Oružane palate, on zvanično ne spada u kompleks muzeja Kremlja, no bez obzira na to, karte za obilazak Dijamantskog fundusa možete kupiti i u Turističkom informativnom centru, ali i unutar same Oružane palate. Baš zato što zvanično ne spada u kompleks muzeja Kremlja i na internetu je jako teško doći do informacija o fundusu, cenama karte, mestu za kupovinu karata i načinu obilaska.
Još jedna preporuka za obilazak Kremlja je da udjete na kapiju Borovitskaya. Najveći broj turista se zaleti na kapiju Troitskaya, pa su tamo gužve bile ogromne. Mnogo bolja varijanta je da se obilazak planira od kapije Borovitskaya, jer je i ulaz u Oružanu palatu i Dijamantski fundus odmah po prolasku ove kapije. Svakako ćete morati doći do nje, sa bilo kog ulaza ušli u kompleks Kremlja. Na ulazu u Kremlj se prolazi kroz skener i kontrolišu se torbe. Obezbedjenje je prijatno i ljubazno.
Kada udjete u Oružanu palatu, u garderobi ostavljate sve svoje stvari (torbe, jakne i sl.) i sa sobom nosite samo karte i broj koji dobijate u garderobi. Čuvanje stvari se ne naplaćuje. Naravno, za slučaj potrebe, postoji i toalet, koji se takodje ne naplaćuje.
Oružana palata nije veliki muzej (ima svega 7-8 velikih prostorija) i može se obići za oko 45 minuta. U Oružanoj palati izloženi su radovi vrhunskih kremaljskih majstora i to pištolji, puške, mačevi, sablje, oklopi, srebrno i zlatno posudje, odevni predmeti, konjska oprema i kočije, crkvene relikvije (koji su prikupljeni od ruske crkve prilikom Oktobarske revolucije), paradni plašt Petra Velikog, odeća Katarine II, carski prestoli Ivana Groznog i Borisa Godunova, čak i par Faberžeovih jaja… Iskreno, nakon obilaska smo bile malo razočarane. Očekivale smo ekskluzivnije eksponate, izložene u većem broju kao i monumentalniji i fascinantniji enterijer, veći broj izložbenih soba.
No, to razočarenje, brzo je otišlo u zaborav posle obilaska Dijamantskog fundusa! 🙂 Čak smo tu malo i zakasnile, vodeći se inromacijom koju su nam dali na biletarnici jer da vreme ulaska i ne mora strogo da se poštuje, ali su nam progledali kroz prste i otvorili vrata. Zbog prirode predmeta koje se izlažu, specifičan je način ulaska i izlaska. Tu treba strogo ispoštovati vreme naznačeno na karti za ulazak, jer se čeka formiranje cele grupe, kako bi se otvorila vrata sef prostorija. Ispred vrata stoji jako bogato opremljeno obezbedjenje i pripadnik specijalnih snaga. Ulazi cela grupa od po 20 – 30 ljudi. Kada se udje u prvu prostoriju, vrata nalik onim na sefovima se zatvaraju i cela grupa obilazi dve prostorije u koje su izložene sve dragocenosti. Grupa ima oko 20-tak minuta da razgleda ekponate, a onda kada cela grupa razgleda sve, otvaraju se druga vrata gde svi posetioci istovremeno napuštaju prostorije Dijamantskog fundusa.
Nakon toga, turisti izlaze iz zgrade Oružane palate, na improvizovanom punktu ponovo pokazuju karte za obilazak crkava i nakon toga sledi obilazak eksterijera Kremlja. Dakle, nemoguće je kupiti kartu za Oružanu palatu i šetati se Kremljom. Morate imati kartu za obilazak crkava da bi mogli da se šetate Kremljom.
Crkve se nalaze na Sabornom trgu Kremlja i vredi ih obići. Tu su Arhangelovska i Blagoveštanska crkva, Uspenska saborna crkva, kao i hram Polaganja rize, nedaleko i Patrijaršijski dvor. U Uspenskoj sabornoj crkvi su krunisani mnogi ruski carevi i sahranjeni mitropoliti i patrijarsi. Crkva Polaganje riza podignuta u 15. veku od strane pskovskih majstora kao kapela ruskih mitropolita i patrijarha. Arhangelovska je najnovija od njih, gradjena je početkom 16. veka, na mestu nekadašnje istoimene stare crkvice. Blagoveštanska crkva ima čak devet zlatnih kupola i u njoj su se venčavali članovi vladajućih porodica i krstila njihova novorodjenčad.
Najveći deo Sabornog trga je formiran tokom 16. veka. Nakon obilaska crkava, lepo je prošetati i preostalim delom Kremlja. Tamo se može videti Car – top, Car – zvono, Granovita palata, dvorac Terem, Zvonik Ivana Velikog, Vojni muzej, Državna palata Rusije, Palata Senata koji je zvanična rezidencija predsednika Ruske federacije. Za taj obilazak je u proseku potrebno planirati u proseku još 45 minuta do sat vremena. Naravno, nije svuda dozvoljen ulaz, a nažalost, kada smo mi bile, čak i vrata nekih crkava su bila zatvorena za posetioce.
Ako nas pitate šta je ostavilo najveći utisak, odgovorićemo vam Dijamantski fundus/fond. Sama reč vam dovoljno kazuje šta sve tamo možete videti! 🙂 Dve sobe pune zlata, zlatnih poluga, dragog kamenja, dijamanskog i brilijanstkog nakita i drugih dragocenosti. Iako su prostorije zamračene, oko vas će sve da šljašti i svetluca. Jedan od najznačajnijih eksponata koji se nalazi u Dijamantskom fundusu je i replika Imerijalne ruske krune koja na sebi ima 11426 dijamanata, a na njenom vrhu se nalazi veliki crveni dragi kamen – spinel – sa oko 400 karata. Svaka reč je suvišna! Oko nas su se čuli samo uzdasi! 🙂 Nismo videle nijednog ravnodušnog posetioca.
Nemojte se iznenaditi. Kremlj je aktivno državno i političko sedište Rusije, tako da će ovde uvek biti dosta obezbedjenja, policije, vojske. Pored toga, vrlo često, pored vas, će prolaziti limuzine kojima se prevoze političari i baš zato postoje saobraćajci koji usmeravaju kretanje turista koji se u želji da uhvate što bolji kadar, zanesu i odu na ulicu. Dakle, moraju da se poštuju saobraćajni propisi i prelazi sa jedne na drugu stranu preko pešačkog prelaza. Ipak je ovo rezidencija prvog čoveka Rusije, pa joj je to i osnovna funkcija i sve je podredjeno normalnom funkcionisanju i obavljanju državničkih poslova. Na obodima Kremlja, možete videti i heliodrom i teretanu na otvorenom.
Sve ukupno za obilazak Kremlja vam je potrebno oko 2 – 2,5 sata od momenta kada udjete u kompleks. Kratak pregled obilaska možete pogledati na našem Youtube kanalu.
Da li vredi smatramo da vredi utrošiti novac i vreme za obilazak Kremlja? Naš odgovor je: „apsolutno“! 🙂
Da li bi voleli da prošetate Kremljom?
PREPORUKE:
- Obratite pažnju kog dana planirate obilazak Kremlja (jer četvrtkom ne radi)
- Najbolje je ustati ranije, kupiti karte i obilaziti Kremlj odmah po otvaranju
- Pre kupovine karata isplanirati redosled obilaska Kremlja i potrebno vreme za obilazak kako bi znali za koje termine da kupite karte (naša preporuka je Oružana palata, Dijamantski fudus, pa obilazak crkava)
- Ući u kompleks Kremlja preko Borovitskaya kapije
- Obavezno posetiti i Dijamantski fundus
Smitzart 
Kada jednom i Moskva dođe na red, pratiću odlična uputstva koja ste napisale u članku. Baš korisno i zanimljivo!
Sviđa mi seSviđa mi se
Hvala puno, Nensi!! Trudile smo se da obratimo sve informacije koje su potrebne za ulazak i obilazak. Jako ih je teško naći ovako objedinjene na jednom mestu, jer smo ih skupljale po celom netu pre polaska, a onda i tamo istestirale! 😉 Ako vam budu bile neke dodatne informacije, slobodno pitajte! 🙂
Sviđa mi seSviđa mi se
Odlican opis , hvala !Dali mozda znate nesto o putovanje Transsibirskom zeleznicom , kako se moze najbolje ogranizirati.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hvala Vam puno da divnim rečima. Transsibirska železnica je naša velika želja, ali do sada, neostvarena. Redovno pratimo sve objave i članke koji su vezani za tu tematiku. Mogu da Vam preporučim da pročitate iskustva o kojima je pisao Goran Gasparović http://metropolis.simplesite.com/431412709
Sviđa mi seSviđa mi se
Izvrstan vodič kroz Kremlj. Biti ću tamo u lipnju ove godine pa ću ga svakako koristiti. Prvotni plan je bio subotnje posjeta ali zbog moguće gužve prebacila sam na petak. Prema vašim dojmovima mislim da ću obići Dijamanti fundus i crkve, a ostatak vremena provesti na otvorenom.
Jeste li bile na panoramski vožnji po rijeci?
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hvala Vam mnogo na ovako divnim rečima! To i jeste naš glavni cilj – da putnike informišemo o onim mestima na kojima smo bile i olakšamo im pripremu putovanja. Što se tiče vožnje po reci, mi lično nismo išle. Bio je sam početak aprila meseca, pa nam je bilo malo rizično što se tiče hladnoće pri vožnji. Pored toga, u planu smo imale obilazak još nekih mesta u Moskvi, pa nismo uspele lepo da uklopimo i vožnju. Agencija je to nudila kao fakultativu zajedno sa obilaskom metro stanica, čini mi se po ceni od 35 evra. Ukoliko želite samostalno da organizujete ovaj obilazak, možete pogledati detalje ovde https://www.hop-on-hop-off-bus.com/moscow/moscow-city-sightseeing-hop-on-hop-off-bus-and-boat-tour_27705 (oni su koliko smo mi tada istraživale, bili najpovoljniji). Cene variraju u zavisnosti od ekskluzivnosti broda i dužine vožnje.
Sviđa mi seSviđa mi se
Ja sam bio u Moskvi u februaru i posetio sam Crveni trg,Kremlj,Moskvu siti,Moskovski univerzitet i stadion Lužnjiki.
Velika je bezbednost u Moskvi i gde god da ulazite i krećete se na javnim mestima sa puno ljudi su detektori metala i policije.
Ako putujete za Moskvu najbolje i najpovoljnije je da letite iz Budimpešte jer su karte jeftinije sa Wizerom a za gradski prevoz po Moskvi isključivo uzeti univerzalnu karti na dopunu koja se zove TROJKA i sa njom možete da putujete sa svim prevozima.
Cene u Moskvi se dosta razlikuju od delova grada,najskuplje je oko Kremlja i Crvenog trga gde je kafa 300 rubalja ili oko 4 evra,stoga da znate i to je najvažnije da upamtite,nemojte nikako da menjate evre u rublje na aerodromu jer je kurs nepovoljan ako vam je potreba da menjate evre u rublje onda to radite u gradu a najpovoljnije plaćanje je karticom.
Za smeštaj najpovoljniju varijantu mogu da vam preporučim Hostele koji se kreću oko 7 evra za dan a ako hoćete malo luksuzniji smeštaj onda vam za to treba malo više para što je normalno.
Moskva u suštini jeste veliki grad od 15 miliona stanovnika i 100 km u prečniku ali ako koristite metro onda se ne možete izgubiti i za kratko vreme stižete na bilo koji deo Moskve.
Sviđa mi seSviđa se 1 person
Hvala Vam puno na prenetim utiscima i informacijama kako najbolje i najjeftinije doći do Moskve koristeći avio prevoz. Mi smo do Moskve stigli dužim putem – drumskim :). Način nije bitan, bitno je stići do Moskve i obići ovaj čarobni grad. 🙂 I mi smo koristili karticu „Troiku“ i to je ubedljivo najlagodniji, ali i najpovoljniji način korišćenja metroa. Radi po principu pri paid kartice – dopuni se bilo kojim iznosom i onda se provlači na svakom ulazu u metro. Hvala Vam puno i za preporuke hostela. Mi smo sa agencijom bili smešteni u hotelu u severnom delu Moskve. On je bio na 10-tak minuta pešačenja od metro stanice, tako da i ovakva neka kombinacija može da dodje u obzir prilikom cenjenja gde se smestiti, jer su cene hotela na periferiji naravno niže nego u centru. Metro savršeno radi, tako da nismo imali problema da brzo stignemo do centra.
Sviđa mi seSviđa mi se